Da li često mislite koja bi hrana mogla biti dobra za lečenje određenog mentalnog stanja? Razmišljate o tome da budete srećni kada pojedete čokoladu? Ako jeste, došli ste na pravo mesto. Sve do 21. veka nismo mogli da shvatimo kako različiti sastojci poput mleka, kokosa ili suvog voća utiču na naše telo i opšte zdravlje.
Zahvaljujući napretku tehnologije, možemo razumeti koje promene se dešavaju kada se konzumira određena vrsta hrane. Sada je lista nauka proširena za jedno mesto, nakon što su stručnjaci razvili novu vrstu psihijatrije pod nazivom nutritivna psihijatrija koja istražuje efekte hrane na naš um.
Kako su istraživanja anksioznosti i depresije u izobilju, stručnjaci su uspeli da shvate koja je hrana dobra za lečenje ovih mentalnih bolesti. Pre nego što ih pomenemo, hajde da objasnimo koja supstanca se najviše odnosi na mentalno stanje ljudi.
Kako je hrana povezana sa mentalnim stanjem?
Stručnjaci kažu da je nivo serotonina ključan za uravnoteženo i zdravo psihičko stanje. Glavna supstanca je serotonin koji se nalazi u različitim vrstama hrane. Serotonin je visoko koncentrisan u voću kao što su ananas, banana, kivi ili šljiva. Obično jedan gram voća sadrži 15 do 30 mikrograma serotonina.
S druge strane, povrće je takođe vredan izvor serotonina, a paradajz ima najveću količinu od svih povrća, dostižući i do 220 mikrograma u samo jednom gramu paradajza. Ipak, najveća koncentracija serotonina je u orašastim plodovima, butternut ima skoro 400 mikrograma serotonina u samo jednom gramu.
Očigledno je da sve ove sastojke morate uključiti u svoj dnevni meni kako biste održali nivo serotonina na normalnom nivou.
Koja je hrana dobra za lečenje anksioznosti?
Probiotici su, na primer, odlični za naš gastrointestinalni trakt zbog dobrih bakterija koje proizvode. Međutim, gastrointestinalni trakt proizvodi serotonin, neurotransmiter koji je hormon sreće. Zbog toga je dobar balans između loših i dobrih bakterija neophodan ako želite da lečite anksioznost, jer smanjen nivo serotonina izaziva anksioznost. Jogurt ili kefir, na primer, savršeni su načini za postizanje ravnoteže između bakterija i za lečenje vaše anksioznosti.
Magnezijum oslobađa neurotransmiter GABA (gama-aminobuternu kiselinu) koji je važan za stabilan um. U slučaju da je nivo GABA nizak, nervne ćelije mogu postati „previše srećne“ što često dovodi do anksioznosti. Magnezijum se često konzumira kao dodatak hrani, ali se može naći u visokoj koncentraciji u semenkama ili orašastim plodovima. Konzumiranje 200 do 350 grama magnezijuma dva puta dnevno je dobar način za borbu protiv anksioznosti.
Vitamin D je još jedna odlična prednost koja je veoma efikasna u borbi protiv mentalnih stanja poput depresije ili anksioznosti jer povećava nivo serotonina koji je neophodan za dobro mentalno stanje. Iako se može desiti da vitamin D snizi nivo magnezijuma, imajte na umu da je potrebno unositi dodatnu količinu magnezijuma u slučaju da vitamin D uzimate svakodnevno.
