Prvi koraci spadaju među najuzbudljivije trenutke u odrastanju deteta. Nakon meseci puzanja, okretanja, podizanja i pridržavanja za nameštaj, beba počinje da istražuje mogućnost samostalnog kretanja. Ipak, važno je imati na umu da se svaka beba razvija svojim tempom i da ne postoji jedan tačan trenutak kada bi sva deca trebalo da naprave prve korake.
Roditelji u ovom periodu često počinju da razmišljaju o tome kako da podstaknu dete na kretanje i koju opremu mogu da koriste. U prodaji se mogu pronaći različiti proizvodi namenjeni ovoj fazi, uključujući i guralice za prohodavanje, ali nijedan komad opreme ne može zameniti slobodno kretanje, igru i priliku da dete samo istražuje prostor.
Kako izgleda razvoj motorike kod bebe?
Razvoj motorike odvija se postepeno. Pre nego što dete napravi prve samostalne korake, ono prolazi kroz veliki broj manjih faza. Beba najpre uči da kontroliše glavu, zatim trup, ruke i noge, a vremenom razvija sposobnost da sedi, puzi, podiže se i održava ravnotežu.
Kada dete počne da se podiže uz nameštaj, to je znak da istražuje novi način kretanja. Može se pridržavati za sto, kauč ili drugi stabilan predmet, prebacivati težinu sa jedne noge na drugu i pokušavati da napravi nekoliko koraka uz oslonac.
Ovakve aktivnosti predstavljaju važan deo razvoja koordinacije i ravnoteže. Roditelji ne moraju da požuruju proces. Mnogo je korisnije obezbediti bezbedan prostor u kojem dete može da se kreće i vežba sopstvene sposobnosti.
Zašto nije dobro porediti bebe?
Jedna od najčešćih roditeljskih nedoumica jeste pitanje zašto je drugo dete iz porodice ili dete prijatelja već prohodalo, dok njihova beba još uvek puzi ili se pridržava za nameštaj.
Međutim, razvojne prekretnice imaju određeni raspon i među decom mogu postojati značajne individualne razlike. Neka deca će ranije pokazati interesovanje za stajanje i hodanje, dok će druga duže uživati u puzanju i istraživanju prostora na taj način.
Poređenje sa drugom decom može stvoriti nepotreban pritisak roditeljima. Mnogo je korisnije pratiti sopstveno dete i posmatrati da li postepeno stiče nove veštine.
Ako roditelje nešto ozbiljno zabrinjava u vezi sa razvojem deteta, najbolji korak je razgovor sa pedijatrom, koji može proceniti razvoj u odnosu na uzrast i celokupno stanje deteta.
Slobodno kretanje je važan deo učenja
Bebama je potrebno dovoljno prostora i vremena za kretanje. Kada dete puzi, okreće se, ustaje ili pokušava da dođe do igračke, ono istovremeno vežba različite motoričke sposobnosti.
Zbog toga nije neophodno organizovati posebne „treninge“ za prve korake. Svakodnevna igra može biti sasvim dovoljna prilika za vežbanje. Igračka postavljena na maloj udaljenosti može motivisati dete da puzi prema njoj, dok stabilan komad nameštaja može poslužiti kao oslonac kada dete već pokušava da ustane.
Važno je da predmeti koji služe kao oslonac budu stabilni i da ne mogu lako da se prevrnu pod težinom deteta.
Kako pripremiti dom za bebu koja počinje da hoda?
Kada beba počne da se podiže i kreće uz nameštaj, stan ili kuća treba da se posmatra iz njene perspektive. Predmeti koji su odraslima potpuno bezopasni mogu predstavljati rizik za dete koje istražuje prostor.
Posebnu pažnju treba obratiti na:
- oštre ivice nameštaja;
- nestabilne police i komode;
- utičnice i kablove;
- stepenice;
- sitne predmete koje dete može staviti u usta;
- stolnjake i predmete koji se mogu povući;
- otvorene prozore i vrata;
- hemikalije i lekove koji su dostupni detetu.
Kako se dete sve više kreće, njegova sposobnost da dohvati predmete takođe raste. Zato zaštita prostora ne bi trebalo da se zasniva samo na tome gde dete trenutno može da dopuzi.
Obuća ili boso hodanje?
Kada dete počne da pravi prve korake kod kuće, roditelji se često pitaju da li mu odmah treba obuća.
U bezbednom kućnom prostoru, kada temperatura i podloga to dozvoljavaju, dete može imati priliku da istražuje oslonac stopalima i bez obuće. Na taj način može da oseti različite površine i lakše prilagođava položaj stopala.
Kada je obuća potrebna, na primer prilikom izlaska napolje, važno je da bude odgovarajuće veličine i prilagođena detetu. Ne bi trebalo kupovati obuću samo zato što izgleda lepo ili zato što je određeni model popularan.
Ako postoje nedoumice oko izbora obuće ili položaja stopala, roditelji mogu zatražiti savet pedijatra ili drugog zdravstvenog stručnjaka.
Da li treba pomagati detetu da hoda?
Roditelji prirodno žele da pomognu kada vide dete kako pokušava da ustane ili napravi korak. Ipak, pomoć ne mora da znači držanje deteta za obe ruke i vođenje svakog njegovog pokreta.
Detetu je korisno omogućiti da samo pronađe način da ustane, održi ravnotežu i prebaci težinu sa jedne noge na drugu. Odrasla osoba može biti blizu i pružiti pomoć kada je potrebna, ali nije potrebno stalno usmeravati svaki pokret.
Samostalno istraživanje prostora detetu daje priliku da postepeno razvija sigurnost u sopstvene sposobnosti.
Igra može da podstakne kretanje
Igračke mogu biti odličan motivator za kretanje. Beba može puzati prema omiljenoj igrački, pokušavati da je dohvati iz stojećeg položaja ili se pomerati između različitih bezbednih tačaka u prostoru.
Roditelji mogu menjati položaj igračaka kako bi dete imalo razlog da istražuje prostor, ali nema potrebe pretvarati igru u obavezu. Ako dete izgubi interesovanje ili postane umorno, najbolje je napraviti pauzu.
U ovoj fazi važno je da dete ima dovoljno prilika za igru koja uključuje različite položaje tela. Puzanje, sedenje, podizanje, čučanje i pokušaji hodanja mogu biti deo istog prirodnog procesa.
Šta roditelji ne bi trebalo da rade?
Ponekad želja da dete što pre prohoda dovodi do toga da odrasli previše insistiraju na vežbanju. Međutim, prvi koraci nisu takmičenje.
Nije potrebno svakodnevno proveravati koliko je dete koraka napravilo niti ga upoređivati sa vršnjacima. Takođe, nije korisno forsirati dete kada pokazuje da je umorno, nervozno ili nezainteresovano.
Još jedna česta greška jeste zanemarivanje bezbednosti prostora zato što dete „još ne ume da hoda“. Dete koje se pridržava za nameštaj može iznenada napraviti nekoliko koraka ili brzo preći veću udaljenost puzanjem.
Zbog toga priprema prostora treba da počne čim dete pokaže interesovanje za podizanje i kretanje.
Kada razgovarati sa pedijatrom?
Roditelji ne treba da paniče ako dete ne prati potpuno isti raspored razvoja kao drugo dete. Ipak, postoje situacije kada je opravdano potražiti stručni savet.
Ako roditelj primećuje da dete gubi veštine koje je ranije imalo, izrazito koristi jednu stranu tela, deluje neuobičajeno ukočeno ili mlitavo, ima poteškoće sa održavanjem položaja ili postoji bilo koja druga zabrinutost u vezi sa razvojem, razgovor sa pedijatrom može pomoći da se situacija pravilno proceni.
Pedijatar može uzeti u obzir celokupni razvoj deteta, a ne samo jednu veštinu. To je važno jer se razvoj ne može proceniti na osnovu toga da li je dete napravilo prve korake u određenom mesecu života.
Kako roditelji mogu da podrže dete?
Najbolja podrška često je jednostavnija nego što izgleda. Detetu treba pružiti dovoljno vremena za igru, bezbedan prostor za istraživanje, priliku za kretanje i podršku kada mu je potrebna.
Roditelji mogu da budu prisutni, da razgovaraju sa detetom, podstiču ga kroz igru i raduju se njegovom napretku, ali bez stvaranja pritiska.
Važno je prihvatiti i da svaki dan neće izgledati isto. Jednog dana dete može biti veoma aktivno, dok će drugog dana više želeti da sedi, igra se ili odmara.
Prvi koraci su početak nove faze
Kada dete napravi prve samostalne korake, za porodicu počinje potpuno nova faza. Svet postaje dostupniji, a potreba za istraživanjem prostora još veća.
Zato je najvažnije da okruženje bude bezbedno, da dete ima dovoljno prilika za prirodno kretanje i da roditelji ne osećaju potrebu da ubrzavaju razvoj.
Umesto pitanja „Kada će prohodati?“, korisnije je posmatrati kako dete napreduje, koje nove pokrete savladava i kako se sve sigurnije snalazi u prostoru.
Razvoj motorike je proces, a prvi koraci predstavljaju samo jednu od njegovih važnih faza. Uz strpljenje, igru i odgovarajuće okruženje, dete dobija prostor da sopstvenim tempom razvija sigurnost, koordinaciju i samostalnost.
